Vikend u Sarajevu je od onih putovanja posle kojih se vraćate kući sa punom galerijom slika na telefonu i listom restorana u koje morate da se vratite. Grad je dovoljno kompaktan da se najvažnije znamenitosti obiđu za dva dana, a dovoljno slojevit da svaki ćošak Baščaršije priča drugu priču – o Osmanskom carstvu, austrougarskom periodu, ratnim devedesetim godinama ili modernom Sarajevu koje oživi tek kad padne veče.
Ako vam treba brz odgovor – evo ga. Za vikend u Sarajevu obavezno obiđite Baščaršiju, Vijećnicu, Latinsku ćupriju, Tunel spasa i Trebević, probajte ćevape kod neke od starih ćevabdžinica i prenoćite u malom hotelu unutar starog grada, na desetak minuta hoda od svega važnog.
Ko putuje iz Splita, do grada može stići i autobusom – Livno Bus linija Split – Sarajevo prolazi kroz Livno i Bosansko Grahovo pravo do centra, pa vikend zapravo počinje već u autobusu, bez presedanja i traženja parkinga po uskim ulicama.
Šta videti u Sarajevu za vikend
Baščaršija je prirodna polazna tačka i ako imate samo jedan dan, tu ćete provesti najviše vremena. Sebilj, drvena česma na glavnom trgu, tradicionalno je mesto gde se putnici fotografišu, a odmah oko njega su radnje sa bakarnim posuđem, fildžanima za kafu i suvenirima koji se prave ručno već generacijama – ulica Kazandžiluk je pravo mesto za to.
Nekoliko koraka dalje je Gazi Husrev-begova džamija, jedna od najvećih osmanskih građevina na Balkanu, a njena unutrašnja bašta je oaza mira usred vreve čaršije.
Vijećnica, žuto-crvena zgrada na obali Miljacke, verovatno je najfotografisanija građevina u gradu. Nekad je bila gradska biblioteka, izgorela je tokom opsade devedesetih godina, a danas je potpuno obnovljena i unutra se nalazi stalna postavka o istoriji grada. Ulaznica nije skupa, a pogled na unutrašnje stepenište i vitraže sam po sebi opravdava posetu.
Odmah pored Vijećnice, preko Miljacke, nalazi se Latinska ćuprija – kameni most na kome je 1914. ubijen austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand, događaj koji je pokrenuo Prvi svetski rat. Pored mosta je i mali Muzej Sarajevo 1878-1918, idealan za sve koje zanima taj deo istorije, a obilazak traje svega pola sata.
Za drugačiju, ozbiljniju stranu grada, tu je Tunel spasa – deo tunela ispod aerodroma kojim je grad tokom opsade održavan u životu. Muzej je mali, ali priča koju nosi ostaje dugo posle posete.
Ako želite širu sliku grada odozgo, žičara na Trebević vozi vas do vrha planine odakle se pruža pogled na celu dolinu, a tamo gore su i ostaci bob-staze iz olimpijskih igara iz 1984. godine, danas prekrivene grafitima i omiljene među ljubiteljima fotografije.
Za sam kraj dana, popnite se do Žute ili Bijele tabije – starih tvrđava iznad grada odakle se gleda zalazak sunca dok se ezan oglašava iz desetina džamija istovremeno. To je jedan od onih trenutaka zbog kojih se ljudi vraćaju u Sarajevo.
Gde jesti u Sarajevu
Sarajevska kuhinja se ne žuri i ne morate ni vi da žurite. Ćevapi su obavezni, a lokalci se decenijama spore oko toga koja ćevabdžinica je najbolja – Željo i Hodžić su dve najpoznatije adrese u samom centru i obe rade dugo u noć. Uz ćevape ide somun, luk i po želji kajmak, a sve se jede rukama, bez escajga.
Burek, sirnicu i krompirušu tražite u nekoj od starih burekdžinica na Baščaršiji, po mogućnosti ujutru dok su još topli.
Za kafu, tradicionalna bosanska kafa u bakrenoj džezvi sa rahat-lokumom je obavezno iskustvo, a najbolje se pije u nekoj od kafana oko Baščaršije gde se vreme meri šoljama, ne minutima.
Uveče, restorani u ulici Kovači i oko Vijećnice nude i moderniju ponudu, sa terasama i pogledom na grad, dok se sarajevsko pivo i vino iz Hercegovine odlično uklapaju uz večeru.
Gde odsesti u Sarajevu
Za vikend obilazak najpraktičnije je odsesti u samom starom gradu ili neposredno oko njega, jer se do svih znamenitosti stiže peške.
Baščaršija i okolina nude širok raspon smeštaja – od budžetskih hostela sa zajedničkim kuhinjama, preko malih porodičnih hotela sa po desetak soba, do butik hotela smeštenih u starim osmanskim kućama sa unutrašnjim dvorištima.
Ko voli mir, bolji izbor su ulice malo dalje od glavne čaršije, dok oni koji žele da su usred zbivanja biraju smeštaj direktno oko Sebilja. Cene su, u poređenju sa drugim evropskim prestonicama, i dalje povoljne, posebno van letnje sezone.
Praktični saveti za vikend u Sarajevu
Najbolje vreme za posetu su proleće i rana jesen, kada je grad zelen, temperature prijatne, a gužve manje nego leti.
Za dva dana dovoljno je pešačenje i po potrebi poneka vožnja taksijem do udaljenijih tačaka poput Trebevića ili Vrela Bosne – izletišta na periferiji grada gde reka Bosna izvire ispod planine Igman, a staza pored vode je idealna za mirnu šetnju ili vožnju biciklom, uz mogućnost i vožnje fijakerom za one koji žele nešto sporije tempo.
Ko dolazi autobusom, korisno je unapred proveriti raspored polazaka i vreme putovanja, kako bi prvi dan u gradu iskoristio od samog jutra.
Često postavljana pitanja
Za kraj
Sarajevo se ne da u potpunosti upoznati za samo dva dana, ali se za vikend stigne dovoljno da shvatite zašto se ljudi u ovaj grad vraćaju iznova.
Baščaršija ujutru, žičara na Trebević pre podne, ćevapi za ručak i zalazak sunca sa neke od tabija – to je formula koja retko kad razočara.